у Србији 1876. године
ЖИВОТНИ ПУТ • РАТНА СЛУЖБА • КОМАНДНА УЛОГА • ОДЛАЗАК И ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ
Новосјолов је у Србију дошао као пензионисани руски генерал-мајор и добровољац. Кнез Милан га је 22. септембра / 4. октобра 1876. поставио на чело целе Ибарске војске. После примирја вратио се преко Одесе; у Санкт Петербургу је умро 5/17. марта 1877.
Семјон Корнилович Новосјолов припада кругу руских официра чија је војна биографија настала далеко пре њиховог доласка у Србију. Руска Војна енциклопедија га води као официра рођеног 1812. године, касније генерал-мајора, док се у појединим новијим каталошким или пригодним белешкама појављује распон 1816–1876. За завршетак његовог живота, међутим, савремена штампа пружа јаснији ослонац: лист „Кавказ“ је у марту 1877. објавио вест о смрти „генерала Новосјолова, бившег начелника Ибарске војске“ у Санкт Петербургу.
У Србију је дошао са руским чином генерал-мајора. Његова функција није била командовање једним руским добровољачким одредом, већ целокупном Ибарском војском Кнежевине Србије. На то место поставио га је кнез Милан Обреновић. Новосјолов је тиме ушао у сам врх српског оперативног командовања: над њим су стајали кнез и Врховна команда, док су му били потчињени штаб Ибарске војске, српске пешадијске бригаде, коњица, артиљерија и придодати руски добровољци.
Према Ситиновој Војној енциклопедији, Ибарска војска под његовом командом имала је око 12–13 пешадијских батаљона, четири коњичка ескадрона, три батерије и још девет Крупових топова. Њен задатак био је да потисне османске снаге са Јавора и са српске територије, а затим да дејствује према Сјеници и Новом Пазару. Такав састав и задатак потврђују да је Новосјолов био армијски, односно оперативни командант једног од главних српских ратишта.
Команду је преузео у веома тешком тренутку. Из Кушића је 14. октобра 1876. писао Ивану Аксакову о недостатку чизама, топле одеће, шатора, хране и оружја. Од 108 новопристиглих Руса, по његовом наводу, само шездесет је имало пушке. Рањеници нису имали резервно рубље, одећу ни новац. Писмо открива да је командант морао истовремено да решава оперативне задатке, снабдевање, смештај добровољаца и збрињавање рањених.
Његов пратилац Владимир Теплов описао га је као искусног ратника који је мало спавао и непрекидно радио. Из истог круга докумената види се и да Новосјолов није надокнађивао личне издатке из војне касе. То није довољно за идеализован портрет, али јесте важан показатељ његовог личног односа према добровољачкој мисији и одговорности коју је прихватио. [5]
Борбена дејства на правцу Кушићи–Јавор
На јаворском правцу вођене су борбе у магли, киши и на тешком планинском земљишту. Ибарска војска је 13/25. октобра успела да потисне делове османских снага и да на појединим местима пређе на простор Новопазарског санџака.
Операција није довела до великог стратешког продора ка Сјеници или Новом Пазару. Ограничени људски и материјални ресурси, слабост снабдевања и кратко време до примирја нису дозвољавали трајнији успех. Ипак, Новосјоловљева команда је стабилизовала део фронта и задржала османске снаге на јаворском правцу. Његов допринос стога треба процењивати у оквирима стварних могућности Ибарске војске, а не према првобитно широко постављеним циљевима.
Примирје је ступило на снагу 20. октобра / 1. новембра 1876. Тачан дан Новосјоловљевог одласка није утврђен. Ипак, „Кавказ“ је јавио да је 9/21. новембра стигао у Одесу из Србије са пратњом, у руској униформи и са поклоњеном сабљом. Наредни број бележи да је 13/25. новембра отпутовао за Санкт Петербург и да се неће враћати у Србију. Последњи месеци, смрт и сахрана
После одласка из Одесе Новосјолов се вратио у Санкт Петербург. Његов даљи животни пут после Србије био је кратак: 5/17. марта 1877. умро је у руској престоници. Узрок смрти није поуздано утврђен у коришћеним објављеним изворима и не треба га нагађати. Сахрањен је на Павловском градском гробљу.
Семјон Корнилович Новосјолов био је један од највише рангираних руских добровољаца који су 1876. ступили у српску службу. Његова важност не произлази само из генералског чина него из чињенице да му је поверено командовање целом српском Ибарском војском. На Јавор је донео искуство Кавказа, одбране утврђења, руковођења трупама и штабно-гарнизонске службе.
ТЕПЛОВЉЕВО ПИСМО АКСАКОВУ
Преписка о Новосјоловљевој команди Ибарском војском
Владимир Теплов, представник Московског словенског комитета при војном штабу руског генерал мајора Семјона Корниловича Новосјолова, локација штаба: Кушићи, Ивањица, Србија.
Прималац: Иван С. Аксаков, председник свесловенског комитета, Москва, Русија.
Писмо садржи непосредан Тепловљев извештај о стању Ибарске војске, борбама између Кушића и Јавора, руском добровољачком језгру, Новосјоловљевој одговорности и финансијама које је Московски словенски комитет упутио војсци.
Кушић, 19. октобар [1876] / 31. октобар по новом стилу
Ваше превасходство, Иване Сергејевичу. До сада Вам нисам писао о Ибарској војсци, која, хвала Богу, још увек чврсто стоји на ранијим положајима и тврдо верује да би се, када би се уместо Турака пред нама налазили макар Румуни, наша садашња главна команда морала повући уназад. Ви, наравно, знате за јунаштво српских војника. Пред битку се рачунају два или три батаљона, али чим запиште куршуми, остане двадесет или тридесет људи — и то не Срба, већ Руса. Генерал Новосјолов, као искусан ратник, трпи и ноћима не спава. Надамо се да ће нам у таквим приликама помоћи једино срећа и она шака Руса која је овде већ успела да стекне добро име и добру војничку славу.
Тринаестог октобра стигла нам је прва, такорећи, руска војна јединица од 108 људи; очекујемо још 60. Седамнаестог смо радосно угледали крај наших земуница велику и раскошну походну цркву (г. Бесонов). При погледу на цркву, земунице, борбене положаје и остало, мисли су ме потпуно обузеле: велико се сједињавало с малим, сила је угледала сопствену славу, а сваки Србин је угледао снагу. Колико се тим поводом рађа историјских, физиолошких и других мисли, али оставићу сва расуђивања да бих Вам скренуо пажњу на наш борбени живот.
Пре свега ћу рећи да живимо у магли, њу удишемо и у њу се уздамо када треба извршити неки покрет или подићи нови шанац. Овде већ деветнаест дана не видим сунце; било је пет или шест нешто светлијих дана (ипак без сунца), односно 30. септембар, те 3, 4, 5. и 12. октобар — то су дани битака, јер се у магли не може борити. До сада су све наше битке започињали Турци; говори се да су сачинили веома одлучне планове за наступање. Међутим, прекјуче нам је потпуковник Бекер довео два батаљона из Дринске војске, а генерал Новосјолов је за данас одредио напад са наше стране. Ноћ је, чинило се, била ведрија него обично, али сада је пет часова ујутру и, изашавши из земунице, опет сам угледао маглу, опет ситну кишу. Вероватно ће данашњи дан протећи мирно. До сада ни Турци ни ми нисмо имали значајнијег успеха; борбе се воде између Кушића и Јавора, с променљивом срећом.
Јуче нам је стигло неколико официра; међу осталима дошао је и господин Карцев¹ (нећак конзула), један Финац који не зна руски и један наставник француског језика из Таганрога, који такође не говори руски. Јуче смо од ухода сазнали и да је 12. октобра било више од 500 рањених Турака. Наш добровољац, јункер и спахија из Јекатеринославске губерније Евецки, за кога смо сматрали да је погинуо (генерал Новосјолов га је био послао с наређењем), како се говори, заробљен је и сада се налази у турској болници; видели су како је, рањен, пао с коња.
Дозволићу себи да дотакнем питање које је, додуше, осетљиво, али које, сматрам, морам покренути. Од суме коју сте Ви послали (2.000 дуката), већ је утрошено, такорећи, на чизме и друге ситнице, као помоћ за топлу одећу и остало, више од 600 дуката; издржавање никоме није исплаћивано, а нису заборављени ни сиромашни Срби. Приметио сам да Семјон Корнилович² као да не сматра да има право, или се барем устручава, да надокнади и сопствене трошкове. Пре поласка из Русије продао је имање од 6.300 десјатина за 3.500 рубаља; од тога је 2.000 утрошио на сопствени пут и на пут петнаесторице добровољаца који су дошли с њим, док је преосталих 1.500 рубаља потрошено у Београду и даље. Ја, са своје стране, себе сматрам само дописником, па на генералово питање нисам могао рећи ништа осим да се све суме које шаље Словенски комитет налазе на потпуном располагању главнокомандујућег, те да се овде као другостепено јавља питање количине већ утрошеног новца и новца који се троши. То је осетљива ствар коју само Ви можете разјаснити: не сматрате ли потребним да нам се тим поводом некако обратите.
На полеђини сам начинио скицу нашег распореда. Готово сви називи не означавају насељена места, већ појединачне планинске врхове. За освајање тих врхова ми се углавном и боримо.
Молим Вас да пренесете мој поздрав Александру Александровичу. Остајем Ваш поштовалац и од срца Вам одан,
В. Теплов