Рус Игор Иванович Сикорски Игорь Иванович Сикорский ( Руска Империја 1889) – Истон, САД 1972) био је међународно познати руски и амерички пионир ваздухопловства. Пројектовао је и летео првим светским вишемоторним ваздухопловом.
Сикорски је имао врло велики утицај у развоју хеликоптера, његова Ваздухопловна корпорација Сикорски основана 1925. године и данас је један од водећих произвођача хеликоптера. 1942 године „Сикорски Р-4“ постаје први серијски произвођен хеликоптер, са распоредом уградње ротора какав се и данас користи на већини хеликоптера.
Детињатво Сикорског било је са пуно родитељске љубави. Отац му је био утицајни психолог, мајка лекарка а он је у младости тестирао свој таленат углавном у проналазаштву.
Започео је студије 1903. године на “Царској академији бродоградње” у Санкт Петербургу када је имао само 14 година. Неколико година касније посвећује се инжењерству, студира у Паризу и у Руској Империји. Године 1908. године, Сикорски у пратњи свога оца одлази у Немачку где сазнаје за постигнућа браће Рајт и за цепелин Фердинанда фон Цепелина, након чега је изјавио :„У року од двадесет и четири сата одлучио сам да мој живот буде повезан са авијацијом. Почео сам да је проучавам и посветио сам се том послу.“
Уз новчану помоћ сестре Олге, Сикорски се враћа у Париз 1909. године, студира аеронаутику и купује делове ваздухоплова. У то време Париз је био средиште ваздухоплова у свету и Сикорски то користи за сусрете и разговоре са пионирима ваздухоплова. У мају 1909. године се враћа у Русију и започиње са пројектом свог првог хеликоптера који је почео да тестира већ у јулу исте године. Упркос напретку у решавању техничких проблема контроле Сикорски закључује да тај ваздухоплов никад неће летети, па га у месецу октобру раставља. Следећи пројекат Сикорског је летелица са два седала, названа Сикорски С-5, његов први дизајн који није био темељен на другим европским ваздухопловима. Летећи на свом оригиналном ваздухоплову Сикорски добија пилотску дозволу бр. 64 Међународне ваздухопловне федерације коју је издао Царски аеро клуб Русије 1911. Године. Током једне демонстрације на моделу Сикорски С-5 отказује мотор, па је Сикорски био присиљен да слети принудно. Касније је установљено да је комарац улетео у бензин, па је доспевши у карбуратор зачепио довод горива. Сам догађај је уверио Сикорског како ваздухоплов мора наставити лет и након отказа мотора. Његов следећи ваздухоплов Сикорски С-6 који је могао повести три путника био је победник ваздухопловне изложбе Руске војске у фебруару 1912. године у Москви.
У пролеће 1912. године, Игор Сикорски постао је главни инжењер у одељењу ваздухопловства Руског Балтичког железничког завода у Санкт Петербургу. Први радови Сикорског укључују изградњу првог четворомоторног ваздухоплова којег је назвао Ле Гранд. Као пробни пилот Сикорски је на свом ваздухоплову полетео 13. маја 1913. године. Његове авионе Русија је као бомбардере користила у Првом светском рату.
Након Првог светског рата, Игор Сикорски за време Руског грађанског рата накратко ради као инжењер за француске снаге у Русији. Како не види своју будућност као дизајнер ваздухоплова у ратом погођеној Европи (а посебно у Русији након Октобарске револуције), Сикорски емигрира у Сједињене Америчке Државе, а у Њујорк долази 30. марта 1919. године. Његов емигрантски пут водио је преко Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно преко Новог Сада у коме се задржао два месеца.
У САД Сикорски је прво радио као школски предавач и лектор, тражећи прилику за улазак у ваздухопловну индустрију. 1925. године уз помоћ неколико официра бивше руске војске оснива Ваздухопловну корпорацију Сикорски. Један од највећих спонзора био је руски пијаниста Сергеј Рахмањинов, који је исписао чек на 5.000 долара. Иако је његов прототип оштећен у свом првом пробном лету, Сикорски наговара своје улагаче за додатних 2.500 долара са чиме израђује један од првих америчких двомоторних авиона С-29. Ваздухоплов је могао летети брзином од 115 km/h и превести 14 путника.
Године 1929. фирма Сикорски постаје део Уједињене авио-производње корпорације . Фирма производи тада популарне летеће бродове као што је С-42 који Pan Am користи за прекоокеанске летове.
Осим на авионима Сикорски је радио и на развоју хеликоптера што 14. септембра 1939. године резултира првим пробним (ограниченим) летом летелице Vought-Sikorsky VS-300, хеликоптера са трокраким главним ротором и мањим, репним ротором. Први слободни лет био је 26. маја 1940. године. Следећи успех био је Р-4 који 1942. године постаје први масовно произвођени хеликоптер у свету. Конфигурација ротора на ВС-300 се показала као једна од најпогоднијих конфигурација и користи се на већини данашњих хеликоптера.
Сикорски је преминуо у свом дому у Истону САД 26. октобра 1972. Ваздухопловна корпорација Сикорски у Стратфорду (Конетикат) наставила је свој рад и данас је још увек једна од водећих светских корпорација за производњу хеликоптера. У истом граду, аеродром носи име по њему.