Пише: Милован Ћурчић
Рукопис „Породица Орлов и тврђава Псков“ је линија мисли и делања једне руске породице, чији је један део завршио у емиграцији. Познато је да када се претражују породичне успомене, свако слово, реч, реченица и заокружена мисао, представљају породичну вредност.
Које су то породичне вредности које овај рукопис или скуп рукописа презентује?
То су пре свега историјски догађаји у којима су истакнути чланови породице Орлов учествовали; Друштвене теме које су разматрали; Личне животе које су живели, означавајући ауторитет државе и породичне вредности као главне вредности којима су се водили.
Тврђава Псков не само симболично, већ и суштински представља историчност и народност руску. Псковска област поред Кијевске представљала је камен темељац руског света-руске народности.
Неодољив је поглед у прошлост Русије. Он нас осваја, оплемењује, оснажује и охрабрује да уживамо у њеној свеколикој моћи: од културе, технике до географског пространства. У свакој пори живота је ОНА, НАЈВЕЋА, РУСИЈА! И ако можда и не зна за све своје разасуте по свету, ми знамо за ЊУ и то је довољно. На основу ових мисли је и настала ова књига као опомена да заборав не постоји.
Ово је мото и аутора Константина Орлова, да без обзира да ли је у преломним историјским догађајима породица губила или добијала, да ли је наставила живот у домовини или у емиграцији, она је ту, верна идеји вечне и моћне Русије.
Књига је састављена од 4 рукописа:
-„Кратка историја Пскова“ у којем се описује овај руски стари град који се први пут помиње 903 године.
-„Опсада Пскова“ (1615.) аутор Павел Орлов (рођен у Кијеву и преминуо 1915. у Кијеву у болници Дворјана а од рана задобијених на фронту у Галицији 1915.). Овај текст је такозвани носећи текст.
-„Белешка о војном походу“
– „Пут у емиграцију“ говори о одлучности женског дела породице да одласком у емиграцију сачувају своје ближње од уништења.
Константин Орлов у књизи: „Тврђава Псков и породица Орлов“ поређао је породичне успомене по угледу на породични албум-где отвориш, задовољан си ониме што видиш и прочиташ. Без претензија да објашњава узрочно-последичне догађаје који прате ову породицу, он се руководи руском изреком: „Кад је породица заједно, душа је на своме месту.“
Надамо се да ће аутор после овог дивног геста-дивне књиге која је прикупила породицу Орлов „заједно“, одлучити да ради на другом допуњеном издању и понудити нам далеко више података о породици Орлов, укључујући и савременике.
Са задовољством препоручујем књигу за штампу.