Ирина Миљковић је истакнутa музичарка, просветна радница и друштвена активисткиња. Председница је Удружења сународника и пријатеља Русије ,,Свеславица” и потпредседница Националног савета руске националне мањине у Србији. Истиче се организацијом бројних активности и сарадњом са Руским домом и Амбасадом Руске Федерације у Београду, као и других друштвених акција и значајних манифестација. Бави се изучавањем живота и рада Руса у Крушевцу и Србији, избеглих после Октобарске револуције.
Ирина Миљковић је рођена 1958. на Јалти (Крим) у некадашњем СССР-у, а сада у саставу Руске Федерације. У свом родном месту завршила је основну школу, гимназију и Средњу специјалну музичку школу у класи професорке Валерије Корольове (клавир). На Московском државном универзитету Ломоносов студирала је историју уметности и паралелно радила на централној РТВ СССР у фонотеци радио програма за иностранство, а затим је дошла у Крушевац и ту остала.
- У Југославију сам дошла 1978. године удајом у Крушевац. Пошто нисам завршила школовање у Москви, студије сам започела испочетка – прво на Педагошкој академији у Крушевцу, а затим на Музичкој академији у Приштини. Заједно са колегом Ацом Грковићем формирали смо истурено оделење Музичке школе из Крушевца у Брусу 1986. године које ради и дан-данас. Од 1998. прелазим у матичну – Музичку школу ,,Стеван Христић” у Крушевцу где и сада радим и предајем клавир.
Удружење сународника и пријатеља Русије ,,Свеславица”, чији је Ирина председница, неформално ради више година, а регистровано је у јулу 2011. године. Циљ удружењa је учвршћивање братских веза руског и српског народа, културна размена, неговање руског језика и његов повратак у српске основне школе. Захваљујући сарадњи удружења са Руским домом у Београду, са Амбасадом Руске Федерације и НИС-ом 2014. године у ЦСУ Крушевац организован је бесплатан курс руског језика за децу и омладину. Удружење носи име „Свеславица“, која је код Старих Словена била симбол мира, јединства, хармоније у породици и чувар породичног огњишта.
Ирина каже да се на почетку свог рада Удружење бавило организацијом концерата, филмских пројекција, књижевних вечери и других културних догађаја, а касније је ушло у реализацију озбиљних пројеката. Године 2017. у Крушевцу, као средњевековној српској престоници, организовани су Дани Москве, посвећени 870. годишњици од оснивања главног града Русије. Крушевац је једини град у Србији, после Београда, где је ова манифестација организована. У Крушевцу је одржана међународна научна конференција посвећена 140. годишњици Берлинског конгреса под називом “Улога Русије као чувара православља на Балкану”. Конференцију је финансијски подржао Међународни фонд друштвене дипломатије “Горчаков” из Москве, затим Град Крушевац, Народни музеј и друге институције.
- Учесници смо петог јубиларног Фестивала православног филма ,,Снажни духом”, а планирамо и низ других активности везаних за 75. годишњицу ослобођења Града Крушевца и Дана победе у Другом светском рату. Заједно са целом руском дијаспором обележићемо 100 година велике миграције Руса у Србији, а планирамо да реализујемо пројекат ,,Утицај Руса на живот у Србији ван Београда”. Желимо да сачувамо споменике и надгробна обележја, која сведоче о присуству Руса на овим просторима не само ових 100 година, већ и даље у историји, а бавићемо се и сакупљањем материјалних и нематеријалних доказа и систематизовањем архивске грађе, истиче Ирина.
Успешно су одржани избори за националне савете националних мањина. По први пут је формиран Национални савет Руске националне мањине у Србији од 15 чланова, за чијег председника је изабран потомак првог таласа руске беле емиграције Леонид Кампе, дипломирани инжењер информатике из Београда, а један од два потпредседника била је и Ирина Миљковић. На другим изборима, одржаним 13. новембра 2022. године, изабрана је за председницу Одбора за образовање.
- Национални савет је на почетку свога рада, а у почетку смо се бавили нормативном документацијом и припремом за реализацију низа пројеката у оквиру обележавања 100 година егзодуса Белих Руса у Србији. У Србији ради 16 регистрованих и активних удружења руских сународника. Сви председници удружења су и чланови Координационог савета руских сународника у Србији, који се разликује од Националног савета, чији чланови су само грађани Србије руског порекла, а у Координационом савету могу бити и Руси без српског држављанства.
После Првог светског рата у Србији је живело више од 40.000 Руса, а сада живи мало више од 10.000 по попису из 2022. године. Свакако их је сада знатно више у Србији, јер се у последње време много Руса досељава у Србију. У околини Крушевца живе потомци руских емиграната – чувена породица Плужњиков из Сталаћа, а у Крушевцу Бербаков. Између два светска рата у Крушевцу је постојала руска колонија. Углавном су Руси живели око Стране и Старог гробља, а имали су свој хор при Цркви Светог Ђорђа.
У Гимназији Ликовно васпитање предавао је чувени сликар Иван Лукомски, који је био и аутор првог Споменика совјетском војнику у Крушевцу. Први електричар у Заводу ,,Обилићево” био је Рус, чије име не знамо, а у околним селима Руси су службовали као учитељи и свештеници. Неколико монахиња је живело у Манастиру Велуће, али нису тамо сахрањене, отишле су даље, а Руса је било и у другим манастирима, нпр. у Светом Роману Ђунишком.
У Крушевцу, уз подршку града, Амбасаде Руске Федерације и Руског дома у Београду, у КЦК се више година за редом одржава регионално такмичење хорова ,,Руска песма”. Сваке године хор-победник учествује у финалу такмичења на нивоу Србије у Руском дому, које се организује 1. јуна, на Светски дан детета. На првом такмичењу победио је хор ОШ ,,Велизар Станковић Корчагин” из великог Шиљеговца, чији је диригент Маризан Николић, а затим је победник био и Дечји хор КЦК под диригентском палицом Виолете Јовановски. То је био велики успех, јер су у жирију били еминентни диригенти, музичари и продуценти.
Сваке године породице које у срећном браку живе више од 25 година, а дали су допринос у локалној заједници, номинују се за награду за „љубав, породицу и верност“. Празник који слави ове вредности је 8. јула, на дан Светог Петра и Свете Февроније. Награду уручује лично Српски патријарх у Руском дому уз велики свечани пријем и концерт. Више породица из Крушевца је до сада добило ово високо признање.
Ирина Миљковић је рођена 1958. на Јалти (Крим) у некадашњем СССР-у, а сада у саставу Руске Федерације.
У свом родном месту завршила је основну школу, гимназију и Средњу специјалну музичку школу. На Московском државном универзитету Ломоносов студирала је историју уметности. Ради у Музичкој школи ,,Стеван Христић”, а живи у Крушевцу.