Пише: Милован Ћурчић
„Тужни Демон, дух изгнанства, летео је брзим летом
А над овим грешним светом…“ (Ј. Ј. Змај, препевао 1863.)
«Печальный Демон, дух изгнанья, Летал над грешною землей…»
(Михаил Лермонтов. Демон. 1829-1839.)
https://www.culture.ru/poems/36747/demon
Највећи руски песник романтизма Михаил. Ј. Љермонтов своју поему „Демон“ писао је пуних десет година од 1829-1839. Дорађивана и преправљана, има је у неколико верзија.
Поетски лик Демона каквог је Љермонтов у својој поеми „Демон“ створио, утицао је на многе ствараоце, а један од њих је и сликар Михаил Врубељ (1856-1910). Врубељ је изузетно продуктиван уметник у симболистичкој традицији и зачетник модернистичке уметности.
„ДЕМОН КОЈИ СЕДИ“
Поетски лик Љермонтовог Демона Врубељ је ликовно остварио 1890. Слику је назвао „Демон који седи“. То је онај почетни Љермонтовљев поетски Демон заснован на легенди Кавказа да је Демон прогутао своју изабраницу. Код песника је „љубавна“ жртва Демона Тамара, лепотица коју Демон „осваја“ а код Врубеља сам сликар.
„ГЛАВА ДЕМОНА СА ПЛАНИНАМА У ПОЗАДИНИ“
Исте 1890. године Врубељ слика само главу Демона у кавкаском природном амбијенту. Слику назива „Глава Демона са планинама у позадини“. На овој слици доминира чежња са погледом у даљину.
„ДЕМОН КОЈИ ЛЕТИ“
Демон попут опседања песника, опседа и сликара. Године 1899. настаје слика „Демон који лети“. На овој слици доминира апстрактност пуна покрета који Демона носе у сусрет тамним висинама. Врубељ је ову слику намерно или не, оставио недовршеном.
„СРУШЕНИ ДЕМОН“
Четврти покушај да укроти Демона је 1901-1902. година када је настао „Срушени демон“. „Срушеног демона“ карактеришу наслаге боја и одраз трагике, очаја и хаоса.
А онда је уследило сликарево преправљање „Срушеног демона“. Преправљање је настављено и када је слика била изложена у галерији отвореној за публику.
На слици „Срушеног демона“ Врубељ је приликом сликања нанео бронзани прах као боју. Био је одушевљен ефектом колорита. Временом је бронза почела да тамни и слика је добијала мрачну боју. Истовремено сликар је доживео губитак сина и ова два догађаја је „умрежио“ као судбинску појаву од које није знао како да се одбрани. Наступиле су халуцинације и други здравствени проблеми.
За сликара је то био крај. Демон је победио.