Жана Кнежевић
Улога сународника у очувању историјско-културног наслеђа (на примеру Панчева и Опова)
Савремени живот је незамислив без културног и историјског наслеђа. Зашто? Наслеђе умногоме обликује менталитет, начин живота афирмише континуитет универзалне људске вредности, обликује нашу свест. Наслеђе је укључено у многе друштвене процесе и извор је духовног богаћења.
Хтела бих да кажем нешто о историји Панчева, које се налази 15 км од српске престоницe и 30 км од Опова, где сам пустила руске корене и које је некада било значајно средиште руске емиграције. Овде се лако могу наћи Иванови и Спиридонови, који уопште не говоре руски, али чињеница је да је овде сахрањена читава плејада истакнутих личности Руских великаша, за то нисам могла ни да претпоставим. Овде су живели потомци Орлова, Чернишевског, Успенског, Минчукова, Пушкина и тако даље. Листа је заиста велика, просудите сами – од 21 хиљаде Руса који су 1919. године живели у Панчеву и околини, ово је била једна од највећих руских заједница у Европи.
1920. године, 750 миграната са Крима стигло је бродом „Рио Негро“ у град Солунску луку, а затим возом до Панчева. По доласку у Панчево отвара се руски санаторијум (10. марта 1920), отварају се руски дом и библиотека, а сви руски људи расејани по Балкану почињу да се окупљају у тим институцијама. Руси блиско сарађују са локалним становништвом, отвара се дечји фонд под покровитељством кнегиње Романове, црква, школа. Тада је створена прва руско-југословенска унија. Нешто касније појављује се руска болница, која по показатељима надмашује водеће европске, пружа услуге не само Русима, већ и српском становништу, лечење пре тога је било на јако ниском нивоу. Многи Руси су заслужено добијали југословенске почасне награде за допринос развоју Југославије. Вероватно се може тврдити да је право пријатељство народа Југословије и Руса потекло баш одавде, у Панчеву.
На несрећу, све се завршава избијањем Другог светског рата. Санаторијум се претвара у болницу, руска заједница се брзо смањује и последњи документ о престанку њене делатности датира из 1967. године. Број Руса у то време био је само 170 људи, док је више од 1100 наших сународника – најбољих имена царске Русије – сахрањено на православном гробљу у Панчеву. 99% руске емиграције у Панчеву чинили су бивши официри и војно особље руске војске и морнарице. На несрећу, постоји много споменика где су надгробне плоче нестале. Сада схватам зашто овде, у Панчеву, на реч „рус“ људи реагују позитивно и са великим осмехом на лицу, много чешће него у другим градовима Србије. Али и веома сам забринута због тога што се у школама у Панчеву не учи руски језик.
У Опову је другачија ситуација. 2020. године на Савету родитеља у ОШ “Доситеј Обрадовић“ у Опову било је постављено питање да се уместо руског, као другог изборног језика, учи немачки. Међутим, у анкетама све 4 основне школе родитељи школараца ипак су се изјаснили за наставу руског језика. Ура!
Чињеница је да су у Опову школарци учили и настављају да уче руски језик, мора се одати признање нашем српском брату, слависти Радовану Кошутићу, који је 45 година предавао руски језик на Катедри за словенске језике на Универзитету у Београду. (Професорка Ирина Антанасијевић може ме поправити, ако нешто погрешим). Радован Кошутић је редовно посећивао Русију. Тамо га је затекао Први светски рат. Током Октобарске револуције био је у Санкт Петербургу. Након објављивања његове „Фонетике руског језика“ (1919), вратио се у домовину. Објавио је низ научних радова о руској фонетици и граматици, укључујући „Морфологију руског језика“ (1914), уџбеник „Руски примери“, као и неколико збирки поезије. Био је дописник Академије наука СССР-а (1928). Пензионисао се 1936., али је истовремено предавао руски језик на Филозофском факултету као редовни професор до јуна 1941. г. Други светски рат провео је у Београду, а након ослобођења преселио се у Опово, где је 1949. и умро. У част Радована Кошутића Славистичко друштво Србије 2014. године обележило је његов изузетан научни допринос српској славистици…
Сматрам да су залагања руских сународника наше општине такође допринели одлуци родитеља.
Од 2018. године, када је основано наше удружење, наши сународници активно пропагирају богато културно наслеђе наше родне Русије: организујемо образовне и културне манифестације пре свега за децу, а основци и средњошколци учествују у различитим такмичењима и конкурсима.
21. фебруара сваке године деца сународника са руским песмама и играма учествују на Међународном дану матерњег језика у Иванову (није у руском граду млада, већ у Банату, општина Панчево).
Током прошлих година ученици оповачке школе су се истакли у активностима у вези руског језика. Школски хор из Опова са песмом «Весело је заједно корачати» уз пратњу наших младих музичара на гитаре и клавиру је учествовао на предивном конкурсу „Руска песма“ у организацији удружења “Русија” из Новог Сада. Жеља ми је да овај конкурс поново заживи! За школарце из 4. разреда, који од 5. разреда почињу да уче руски језик у сарадњи са Руским домом организујемо екскурзије у Руски дом у Београду у циљу упознавања основаца са руском културом. Да се похвалим, наши ђаци су као рецитатори поезије и декламатори прозе остварују значајне резултате на националним конкурсима „Чаробне строфе поезије“ и „Жива класика“, а 2021. године на конкурсу поезије је тринаест оповачких ђака, тј. половина од укупних 27 конкурсаната Западног Балкана читало песме руских аутора на руском језику!
2019. године у циљу да се истакне значај руског језика у свету, као језика међуетничке комуникације, истакну вредности тековина руске културе и пружи подршка љубитељима руског језика, у Опову је наше удружење одржало Међународно такмичење у знању руског језика, уз организациону подршку АНО „Дом учитеља Уралског федералног округа“ и регионалног координатора у Србији – Удружење сународника и пријатеља Русије „СВЕТ“ Крагујевац. Све четири основне школе са подручја општине Опова су успешно положили тест.
2020. године донацијом Руског дома у Београду, библиотека Основне школе „Доситеј Обрадовић“ Опово постала је богатија за 147 примерака књига на руском језику. Ова донација је значајна због чињенице да је руски у образовном програму школе други страни језик. Као координатор ове донације, желим да се захвалим Руском дому на пруженој пажњи и подршци школској библиотеци у Опову, са жељом да се и даље развија и проширује образовни програм на руском језику.
Од 2019. године наше удружење у Опову организује фестивал Недеље руског дечијег филма. Један од главних циљева пројекта јесте реализација едукативних садржаја намењених деци у Србији, да мале и велике гледаоце упозна са руском културом, филмским стваралаштвом, руским језиком и традицијом.
Тровачи мозга
Недеља руског дечијег филма ЧАРОБНИ СВЕТ БАЈКИ у Опову није само забавни програм, већ су и квалитетна одабрана филмска дела у погледу изведбе и семантичког садржаја чувеног Филмског студија „Сојузмултфилм“. За предшколце бирамо анимирани филмови без титлова, а школарци, упознајући се са филмовима, могу да чују руски језик и виде његов превод преко титлова, уочавајући тако сличности у писању и звучању блиских нама словенских језика.
Пре свега желим да кажем да су то предивне цртане филмови нашег совјетског детињства, које код деце формирају праве културне, моралне и духовне вредности. Још од раног детињства усађују доброту, љубав, племенитост, честитост, поштење… Исте могу помоћи родитељу/васпитачу/наставнику да код деце развију емоционалне вештине, које су потребне за здрав и испуњен живот наше деце у савременом свету.
Сваке године уз подршку Националног савета Руске националне мањине у Србији радимо превод цртаних филмова на српски језик, како бисмо могли што боље да упознамо српске гледаоце са руском кинематографијом – малишане имају прилику да упознају руске хероје анимације, омиљене милионима совјетских гледаоца још из детињства.
Жеља ми је да предивне руске филмове и бајке са српским титловима прикажемо не само у Опову, Панчеву и Новом Саду – културној престоници Европе, већ и по целој Србији. Да српска дечурлија одмалена буде упозната са нашим руским бајкама.
Бајка о изгубљеном времену
Пројекције филмова на руском језику водећег филмског студија „Сојузмултфилм“ показале су се сјајним и ефектним начином да се српска породична публика упозна са руским језиком, културом и историјом наше земље. У оквиру манифестације, поред пројекција руских филмова српски школарци уживају у активностима: Национални конкурс дечијих цртежа Чаробни свет бајки, Креативна радионица за младе режисере „Ми сами стварамо филм“ на тему „Упознавање са руским обичајима и традицијама“, Литерарни конкурс „Напиши своју бајку“ и Предавање-дискусија „Васпитни утицај бајке на децу“. Овај пројекат, који је усмерен на популаризацију руске дечије кинематографије на непрофитној основи, осмишљен је да ојача српско-руске везе и да благотворно утиче на образовање млађе генерације, као и на промоцију руског језика у Србији.
Тема глобалне природе руске културе, језика и књижевности у формирању пријатељства, јединства и хармоније у друштвеној сфери деце и младих игра кључну улогу. Схватајући ово, неопходно је формирати личност младих људи кроз социокултурне, књижевне, језичке, духовне и моралне вредности. НСРНМ у Србији има за циљ да подржава и усмерава сународнике у развоју алата који би користио у процени потреба заједница да изаберу активности које би допринели развоју културне аутономије. Да кроз различите пројекте доприносимо развијању интересовања за историју и културу Русије, активно укључивање деце и омладине у учешће у разним културним и образовним манифестацијама.
Као организатору овог културног догађаја, веома ми је драго што се наша идеја одржавања филмског фестивала за малишане по традицији се наставља и пружа значајан допринос културном животу наших млађих суграђана; кроз пројекције филмова, креативне и образовне радионице подижући културу, образовање и промовишући праве културне вредности, као и јачање искреног пријатељства између наших братских народа Србије и Русије.
2022. године на Међународни ликовни конкурс на тему „ЧАРОБНИ СВЕТ БАЈКЕ“ пристигло је 3409 ликовних радова из 19 држава света и 19 региона Руске Федерације!
Али није све тако глатко у нашим залагањима у очување руске културе. Дешавају се и провокације. По завршетку Међународног ликовног конкурса ЧАРОБНИ СВЕТ БАЈКЕ у организацији нашег удружења, уз финансијску подршку руководства општине Опово, након публикације резултата конкурса и објаве 10-годишње победнице из Луганске Народне Републике у интернет издању Глас Опова, од стране Амбасадора Украјине у Србији упућен је протест Председнику наше општине са веома увредљивим садржајем о мојој родној земљи. Због помињања ЛНР, као државе, супротно званичном ставу РС, која поштује територијални суверенитет Украјине, били смо оптужене за провоцирање и промовисање терористичке организације, т. зв. Луганске Народне Републике и, као организатори манифестације, наишли смо на озбиљне потешкоће. Веома сам захвална нашем Амбасадару Русије у Србији, господину Александру Боцан-Харченко за то, што је на нашу молбу у допису председнику нас је подржао уз разјашњење неспоразума: одлучно одбио све неосноване оптужбе на наш рачун и нагласио да је заједничка подршка иницијатива руских сународника, какав је и Међународни конкурс дечијег цртежа, кључни фактор даљег руско српског стратешког партнерства и пријатељства између наших народа. И сада настављамо са радом са још јачом подршком.
Сматрам да је улога сународника у очувању историјско-културног наслеђа, како на локалном нивоу, тако и по целој Србији, није мала. Уверени смо да је наш допринос развоју интересовања за историју и културу Русије, руски језик, активно укључивање деце и омладине у учешће у разним манифестацијама неопходан и има значајан утицај пре свега на омладину нашег региона. Веома је важна подршка Националног савета да сународници, посебно млађе генерације, не изгубе свој идентитет, задрже љубав према матерњем језику и култури. Важно је васпитавати данашњу омладину, негујући у њој културни код нације свог и пријатељских народа. Познавање руског језика, културе и књижевности помоћи ће разумевању традиције руског народа. У сарадњи, интеракција култура и традиција братских народа је увек драгоцена. Важно је да наставимо да делујемо заједно, да помажемо једни другима, размењујемо искуства.
А што се тиче Панчева, некадашњег центра руске емиграције, сада је, нажалост, остало само сећање да су овде некада живели наши велики сународници. Сматрам да ми, потомци наших славних сународника, морамо да штитимо историју „белих Руса“. Неопходно је упознавати поузданим и потпуним информацијама Медије о великим заслугама руских емиграната, подсећајући како је емигрантски талас Руса створио позитивни „културни шок“ у Србији и са наше стране још веће залагање наших сународника у промовисање руског језика и руске културе путем културно-уметничких програма, изложби традиционалне уметности, едукације кроз радионице и предавања. Оваквим манифестацијама свакако ћемо допринети неговању и заштити богатог руског наслеђа, као и повећању сензибилитета других народа на територији АП Војводине према руској заједници, чиме ће се проширити сарадња са другим субјектима културе, што је у складу са духом мултинационалне заједнице Панчева и мог другог дома – Опова.
Жана Кнежевић, председница Друштва «Србија у срцу-Русија у души», Опово и председник Извршног одбора НСРНМ у Србији.